Adobe FLASH CS3 User Manual [no]

1

Prvi deo:

Izrada animacije u Flashu

Poglavlje 1: Obilazak Flasha

Poglavlje 2: Izrada jednostavnih crteæa

Poglavlje 3: Animiraçe crteæa

POGLAVLJE 1

Obilazak Flasha

U danaãçe vreme, raåunarski programi obiåno imaju intuitivno radno okruæeçe. Na primer, dokument u programu za obradu teksta veoma je sliåan listu papira i pokazuje vam reåi koje kucate. Softver za prikazivaçe filmova ima kontrole kao kuñni DVD plejer. Flash CS3 ima moñne i fleksibilne alatke koje su vam potrebne za pravàeçe interaktivnih animacija, a to je mnogo sloæeniji posao od pisaça teksta ili reprodukovanja multimedijalnih sadræaja. Ako se prvi put susreñete s programom za animaciju, problem je to ãto vam moæda neñe biti odmah oåigledno ãta da radite sa svim tim alatkama.

Kada krenete od praznog dokumenta u Flashu, zateñi ñete sebe kako gledate u prazan beli kvadrat i zbuçujuñi niz sliåica, od kojih veñina ostaju neizmeçene kada ih pritisnete miãem (slika 1-1). Treba da budete dizajner u Flashu kako biste znali ãta da radite daàe. U ovom poglavàu upoznañete se sa svim delovima prozora Flasha: pozornicom i glavnim radnom povrãinom, paletama alatki i panoima, vremenskom osom i ostalim elementima. Osim toga, isprobañete Flash i steñi ñete izvesno iskustvo u kretaçu po çegovom ekranu. Kada u poglavàima 2 i 3 nauåite kako da napravite animaciju, oseñañete se kao kod kuñe.

Savet Da biste temeànije upoznali Flash, prouåite tekst ugraœene pomoñi, tako ãto ñete izabrati Help Flash Help. Kada se otvori pano za pomoñ, pritisnite miãem Using Flash, a zatim pritisnite Getting Started. U dodatku A saznañete viãe o Flashovom sistemu pomoñi.

POGLAVLJE

1

15

Saæeti

panoi

Vremenska

osa

Traka Edit

Pozornica

Pano Tools

Slika 1-1:

Beli pravougaonik u sredini glavnog prozora Flasha – pozornica – mesto je gde radite na svojim animacijama. Ceo ovaj prozor, zajedno s vremenskom osom, paletama alatki i panoima koje ovde vidite, zove se radna povrãina ili radno okruæeçe.

Poåetak rada u Flashu

Kada instalirate Flash na svoj raåunar (strana 449), moæete da ga pokrenete kao bilo koji drugi program. Izaberite svoj naåin:

•Pritisnite dvaput ikonicu programa. Nañi ñete je na svom disku, u direktorijumu Program Files Adobe Flash CS3 (Windows), odnosno Applications Adobe Flash CS3 (Mac).

•Pritisnite Start All Programs Adobe Adobe Flash CS3 (Windows). Ako koristite Mac, moæete da prevuåete ikonicu Flash CS3 iz direktorijuma Adobe Flash CS3 na dok, a zatim da pokrenete program tako ãto ñete jednom pritisnuti ikonicu na doku.

Pojavàuje se Flashov uvodni ekran (slika 1-2). Kada otvorite program, najverovatnije ñete zapoåeti rad na novom dokumentu ili ñete nastaviti zapoåeti posao. Zahvaljujuñi ovom ekranu, sve opcije su vam dostupne na jednom mestu.

Savet Ako izgleda kao da se Flash otvara beskonaåno dugo ili ako radna povrãina Flasha ne reaguje na pritiskaçe miãa ili reaguje previãe sporo, moæda nemate dovoàno instalirane memorije u svom raåunaru. Potraæite savet na strani 449.

Poãto izaberete jednu opciju sa uvodnog ekrana, on nestaje, a çegovo mesto zauzima dokument. Imate sledeñe moguñnosti:

•Open a Recent Item. Kada pravite nove dokumente, Flash ih dodaje ovoj listi. Pristiskom na ime jedne od navedenih datoteka, zadajete Flashu da otvori tu datoteku. Kad pritisnete sliåicu direktorijuma, moæete pregledati sadræaj raåunara i pronañi (a zatim otvoriti) bilo koju drugu datoteku napravàenu u Flashu i saåuvanu na raåunaru.

16	POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-2:

Ovaj uvodni ekran pojavàuje se kada prvi put pokrenete Flash, kao i svaki sledeñi put, osim ako potvrdite poàe “Don’t show again” (zaokruæeno). Ako budete hteli da vidite na jednom mestu sve svoje nove Flash dokumente, ugraœene ãablone i druge opcije, ponovo ukljuåite prikazivanje ovog ekrana tako ãto ñete izabrati Edit Preferences (Windows), odnosno Flash Preferences (Mac). Na panou General, izaberite Welcome Screen iz menija On Launch.

•Create New. Kada izaberete jednu od opcija koje su ovde ponuœene, moñi ñete da napravite sasvim novu datoteku u Flashu. U najveñem broju sluåajeva hoñete da napravite Flash datoteku (engl. Flash file), a to je obiåna datoteka sa animacijom. Flash nudi dve moguñnosti: Flash File (ActionScript 3.0) i Flash File (ActionScript 2.0). Ako ste poåetnik u Flashu, izaberite drugu opciju: Flash File (ActionScript 2.0). Tako ñete iskoristiti Flashov pano Behaviors, ãto je sjajan naåin da nauåite ActionScript. (U poglavàu 9 detaànije su objaãçeni skriptovi ponaãaça.)

Savet Iskusni, profesionalni programeri moæda ñe radije izabrati Flash File (ActionScript 3.0). Na primer, ako vam je blisko objektno orijentisano programiraçe i hoñete da napravite komponente koje se mogu ponovo koristiti, izaberite noviju opciju, ActionScript 3.0.

Postoje i druge moguñnosti. Moæete da napravite Flash File (mobile), specijalnu animaciju za mobilne telefone ili druge ruåne ureœaje; ActionScript file (datoteku koja sadræi samo ActionScript kôd i koristi se uz Flash animaciju); ActionScript Communication file (datoteku koja koristi ActionScript za prenos podataka izmeœu animacije i servera); Flash JavaScript file (datoteku za prenos podataka izmeœu animacije i åitaåa Weba koji koristi JavaScript); Flash Project (to je korisno ako planirate da pravite u Flashu sloæen projekt s viãe datoteka, u kome uåestvuje viãe dizajnera, a potrebno je da imate kontrolu nad verzijama).

•Create From Template. Kad pritisnete jednu od sliåica ispod ove opcije, moæete da napravite dokument u Flashu, koristeñi unapred projektovan obrazac koji se zove ãablon (engl. template). Primeçujte ãablone pa ñete napraviti animaciju u Flashu, zato ãto je negde neki dizajner veñ uradio deo posla umesto vas. Viãe detaàa o ãablonima pronañi ñete u poglavàu 7.

POÅETAK RADA U FLASHU

17

•Extend. Kad pritisnete vezu Flash Exchange, koja se nalazi ispod opcije Extend, zadajete Flashu da otvori vaã åitaå Weba (ako veñ nije aktivan) i da uåita Web stranicu Flash Exchange. Odatle prenosite Flashove komponente, audio datoteke i druge korisne stvari koje moæete da dodate svojim Flash animacijama (neke su besplatne, neke nisu, a sve su napravili entuzijasti poput vas koji koriste Flash).

•Getting Started, New Features, Resources. Moæe samo da se nagaœa zaãto je tim koji je razvijao Flash mislio da bi korisnici ovog programa poæeleli da gledaju reklame. Izaberite ove opcije ako baã morate, ali ne oåekujte upotrebàive, suãtinske informacije. Umesto toga, multimedijalna prezentacija vas besramno åasti reklamama koje opisuju sve naåine na koje moæete “unaprediti zanimàivo iskustvo” koje ste stekli u Flashu.

Napomena Izuzev opcije Adobe Flash Exchange, koja se nalazi u meniju Help, sve ostale opcije uvodnog ekrana pojavàuju se i u meniju File (prikazanom na slici 1-3), tako da moæete zapoåeti rad na novom dokumentu u svakom trenutku.

Radna povrãina

Iako interfejs programa Flash ima viãe kontrola i nepoznatih elemenata nego kokpit dæambo- -dæeta, to ne treba da vas zaplaãi. Svaka paleta alatki i pano imaju svoju ulogu u animaciji, a veñina postoji zato da bi vama, kao çenom tvorcu, omoguñila da potpuno i fleksibilno upravàate svojim delom. Sve postaje jasno kada saznate zaãto i kako da koristite svaki tip kontrole. To je predmet ovog odeàka.

Traka s menijima

Duæ vrha radne povrãine Flasha (ili samog vrha ekrana, ako imate Mac) nalazi se traka s menijima (engl. menu bar). Komande ovih menija obuhvataju sve naåine interakcije s vaãom datotekom u Flashu, od pravàeça nove datoteke – kao ãto je pokazano na strani 47 – do unoãeça izmena, snimaça na disk i upravàaça çenim pojavàivaçem na ekranu.

Nazivi nekih menija – File, Edit, View, Window i Help – poznati su svima koji su koristili PC ili Mac. Primenom opcija ovih menija, obavàate osnovne zadatke, kao ãto su: otvaraçe, snimaçe na disk i ãtampaçe datoteka napravàenih u Flashu; isecaçe i umetaçe delova crteæa; pregledaçe crteæa na razliåite naåine; biraçe paleta alatki koje ñete prikazati; dobijaçe pomoñi i tako daàe.

Da biste videli meni, otvorite ga tako ãto ñete pritisnuti naslov, a zatim izaberite opciju menija. Na Macu moæete da doœete do æeàene opcije spuãtaçem kroz meni. Pustite taster miãa kako biste aktivirali tu opciju. Na slici 1-3 prikazan je meni File.

Zavisno od toga ãta se nalazi na ekranu, mogu da se pojave dodatni meniji, specifiåni za Flash. O svim ovim opcijama saznañete u narednim poglavàima. Na primer:

•Insert. Pomoñu opcija iz ovog menija moæete napraviti sloæene crteæe i pretvoriti statiåne crteæe u Flash animacije tako ãto ñete dodati simbole (engl. symbols, ponovno upotrebàivi delovi crteæa i animacija, kao ãto ñete videti u poglavàu 7), slojeve (engl. layers, virtuelne folije koje omoguñavaju da odvojeno upravàate elementima sloæenog crteæa, ãto je opisano u poglavàu 3) i kadrove (engl. frames, virtuelne “stranice koje se obrñu” i koje, kada se

18	POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-3:

Neke od opcija svakog menija imaju preåice s tastature, koje vam omoguñavaju da obavite aktivnost bez pomeraça miãa do menija i pritiskaça tastera. Na primer, umesto da birate File Save As, pritisnite Ctrl+Shift+S kako biste zadali Flashu da snimi otvorenu datoteku. Na Macu treba da pritisnete Shift- -S.

prikazuju brzo jedna za drugom, pretvaraju niz crteæa u animaciju, ãto razmatramo u poglavàu 3) i tako daàe.

•Modify. Ovde birate ãta da izmenite u svom dokumentu. Na primer, ovaj meni ñe vam trebati kada hoñete da rotirate deo crteæa ili da mu promenite veliåinu (engl. scale), tj. da ga umaçite ili uveñate.

•Text. Opcije iz ovog menija koristiñete kada radite s tekstom koji dodajete crteæima. Moæete da definiãete standardne osobine teksta, kao ãto su font, poravnaçe i razmak, te da proverite pravopisnu ispravnost teksta na engleskom.

•Commands. Ove opcije sluæe za definisanje i izvrãavanje komandi (u drugim programima obiåno se zovu makroi). Komande su nizovi zadataka koje obavàate u Flashu. Na primer, ako znate da ñete otvarati veñi broj dokumenata u Flashu i praviti identiåne promene u svakom od çih, moæete zadati da Flash prati kako menjate jedan dokument i da ceo postupak saåuva kao komandu. Kada bude bilo potrebno da izmenite drugi dokument, samo izvrãite tu komandu.

•Control. Ovaj meni vam pomaæe da testirate animaciju. Moæete pokrenuti animaciju, premotati je, åak i usporiti, tako da se izvrãava kadar po kadar – sjajna stvar za otklaçaçe problema. Koriãñeçe stavki iz ovog menija veoma je sliåno koriãñeçu kontrola na DVD plejeru.

Pozornica

Pozornica (engl. stage), koja se nalazi u samom srediãtu radnog prostora Flasha, predstavàa virtuelnu povrãinu za crtaçe. Na njoj crtate slike koje ñete na kraju povezati da biste napravili animaciju. Osim toga, pozornica je prostor za reprodukovaçe: kada pokrenete zavrãenu animaciju, da biste je testirali i videli je li potrebno podeãavaçe, ona se pojavàuje na pozornici. Na poåetku ovog poglavàa, videli ste radnu povrãinu Flasha s praznom pozornicom. Na slici 1-4 prikazana je pozornica sa animacijom u toku izvrãavaça.

RADNA POVRÃINA

19

Radni prostor (engl. work area) tehniåki je naziv za sivu oblast oko pozornice, mada ga mnogi korisnici Flasha zovu prostor iza pozornice (engl. backstage). Ova radna oblast sluæi kao pripremni prostor u koji moæete da smestite grafiåke elemente pre nego ãto ih premestite na pozornicu, i kao prostor za privremeni smeãtaj elemenata koje hoñete da uklonite s pozornice dok premeãtate stvari. Recimo da na pozornici crtate tri razliåita kruga i jedan okvir koji sadræi tekst. Ako smatrate kako treba da preuredite ove elemente na pozornici, privremeno odvucite s pozornice jedan od krugova.

Radni prostor (prostor iza pozornice)

Pozornica

Slika 1-4:

Pozornica je mesto na kome crtate slike koje ñe na kraju postati vaãa animacija. Radni prostor (siv) jeste zgodno mesto gde postavàate grafiåke elemente dok istraæujete kako da ih organizujete na pozornici. Ovde je okvir

s tekstom prevuåen iz radnog prostora u srediãçu pozornicu.

Napomena Pozornica uvek na poåetku ima belu pozadinu, koja postaje boja pozadine animacije. Promena u bilo koju zamislivu boju je jednostavna, kao ãto ñete videti u sledeñem poglavàu.

Skoro uvek ñete meçati poåetnu veliåinu i oblik pozornice, zavisno od toga gde ñe àudi gledati gotovu animaciju – drugim reåima, zavisno od ciàne platforme (engl. target platform). Na primer, ako je vaãa ciàna platforma mobilni telefon s pristupom Webu, biñe vam potrebna minijaturna pozornica. Sa druge strane, ako pravite animaciju koju ñe àudi gledati na 50-inånom monitoru, treba vam dæinovska pozornica. Kasnije u ovom poglavàu, okuãañete se u promeni veliåine pozornice na primeru aplikacije za ispitivaçe moguñnosti Flasha (Flash Test Drive).

Palete alatki

Flash omoguñava da postavite nadohvat ruke sve opcije menija koje najåeãñe koristite, tako ãto ñete prikazati palete alatki (engl. toolbars) i panoe (engl. panels), poput onih na slici 1-1. Palete alatki i panoi veoma su sliåni: to su prozori koji se mogu pomerati i prikazuju opcije Flasha. Razlika je to ãto su palete alatki male i sadræe samo ikonice, dok su panoi veñi i prikazuju veñi broj parametara koje moæete da meçate. (U sledeñem odeàku saznañete sve o panoima.)

20	POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

U paletama alatki grupisane su neke od najåeãñe koriãñenih funkcija u kompaktnom obliku, a moæete ih postaviti gde god vam odgovara. (U izdvojenom odeàku na strani 23 proåitajte savete o premeãtaçu paleta.) Prikazivaçe palete alatki znaåi da se moguñnosti koje vam stoje na raspolagaçu nalaze taåno ispred vas, tako da ne morate lutati kroz glavni meni kad god hoñete da uradite neãto korisno.

Savet Kada pomerate plutajuñu paletu alatki, Flash pamti gde ste je postavili. Ako naknadno sakrijete tu paletu alatki ili izaœete iz Flasha i ponovo ga pokrenete, palete alatki se pojavàuju onako kako ste ih ostavili. Ako vam to ne odgovara, poniãtite sve svoje promene i vratite se na podrazumevani naåin Flashovog prikaza – izaberite Window WorkspaceDefault.

Flash ima tri palete alatki, koje vidite na slici 1-5:

•Main. Sluæi za obavljanje osnovnih operacija koje izvodite tako ãto jednom pritisnete taster miãa; u takve oparacije spadaju otvaraçe postojeñe Flashove datoteke, pravàeçe nove datoteke, te isecaçe i umetaçe delova crteæa.

•Controller. Ako ste ikada videli ureœaj za snimanje videa ili zvuka, na paleti alatki Controller prepoznañete dugmad Stop, Rewind i Play, pomoñu kojih upravàate naåinom na koji Flash reprodukuje gotovu animaciju. (Opcije Controllera nisu tek tako prikazane u svetlosivoj nijansi, veñ to znaåi da ih ne moæete izabrati ako joã uvek niste napravili animaciju.)

•Edit Bar. Pomoñu ovih opcija definiãete i podeãavate vremensku osu (strana 35), i aæurirate scene (engl. scenes, imenovane grupe kadrova) i simbole (crteæe za viãekratnu upotrebu).

Napomena Paleta Edit Bar (tj. traka Edit) neãto je drugaåija od drugih paleta alatki, utoliko ãto ostaje vezana za prozor s pozornicom. Ne moæete da je pomerate.

									Slika 1-5:
		Paleta alatki Controller			Paleta alatki Edit
									Da bi se saåuvao pro-
									stor u Flashovom pre-
									trpanom okruæeçu,
									samo jedna paleta alat-
									ki, Edit Bar, prikazuje se
									automatski. Ona se
									nalazi neposredno iz-
									nad pozornice. Da biste
									prikazali druge dve,
									izaberite Window
									Toolbars Main (pri-
									kazañe se paleta Main) i
									Window Toolbars
									Controller (prikazañe se
									prozor Controller). Zna-
									kovi za potvrdu u me-
									niju pokazuju kada je
									paleta alatki izabrana.
									Ponovo izaberite ime
									palete alatki, da biste
									uklonili znak za potvrdu
									i sakrili tu paletu.

PALETE ALATKI

21